Priče pacijenata Svetlana o svojoj operaciji

ABDOMINOPLASTIKA (zatezanje stomaka)

Abdominoplastika kod Blokhina S. N., Moskva, Rusija

Prošlo je puno vremena i dosta stvari se zaboravilo... Tako da moja priča neće biti živopisna.

Dakle,  još u toku prve trudnoće (a imala sam ogroman stomak) sam dobila puuuno sitnih strija na stomaku u regiji pupka. Sam pupak mi se izvrnuo i razvukao. Posle porođaja moji omiljeni ranije stomačić izgledao kao izduvan leteći balon... Užas. Naravno, vremenom se koža malo skupila, ali ni blizu da se vrati u prethodno stanje. Da ne pričam koje sam komplekse navukla... ali uskoro sam zatrudnela opet i na neko vreme prestala da razmišljam o svom izgledu. Nakon druge trudnoće i povratku u normalno stanje sam shvatila da moram nešto preduzeti u vezi ovog užasa, jer nisam smela sa nosim krate majice, a o plažama ni da ne pričam – stalno sam mislila kako da sakrijem stomak da niko ne vidi i da utrčim u vodu što brže moguće. Ma da ne davim, jer mislim da skoro svaka žena zna šta je kompleks.

Počela sam malo da kopam po netu u potrazi za informacijama kako se rešiti strija, ali naravno, jednostavnog rešenja mog problema našla nisam. Nema leka od strija! Masti, laseri, pilinzi – u mom slučaju bi značili gubljenje para i vremena. Jedino rešenje je bilo ABDIMINOPLASTIKA – zatezanje stomaka hirurškim putem. Moram da kažem da sam se plašila tih stvari... a i u to vreme plastične operacije nisu bile toliko zastupljene. Kada sam slučajno naletala na neke emisije na TV-u o pl. hirurgiji i gledala kako hirurzi muče beživotna tela pacijenati, bila sam blizu nesvestice. Jednom u pola godine sam pokušavala da nađem na netu rezultate abdominoplastike sa sličnom situacijom PRE. Ali ništa, jedino što sam nalazila ogromne žene koje su (kako mi se tada činilo) bile presečene po pola. Posle ovakih slika sam gubila želju za bilo šta. Tako je prošlo 3 godine...

Kada se porodila moja drugarica, priznala mi je da je dobila ogromne duboke vertikalne strije. Nije ni prošlo 5 meseci nakon njenog porođaja, ona mi saopštava da je več bila na konsultaciji kod hirurga, ali nesme da se operiše pre nego što prođe godina dana. To me je ohrabrilo da odem na konsultaciju kod jednog hirurga. Hirurg je pogledao nekako nezadovoljno i rekao: -«A sta će ti to? Dobićeš ogroman ožiljak. Bolje sačekaj desetak godina, kad zarasteš salom pa se neče toliko videti...» Imala sam 27. Znači svoje najbolje godine sam trebala da provedem po uši u kompleksu, a kad več «ostarim» tada će mi biti več svejedno. Odložila sam ideju do boljih vremena i hirurga.

Jednog dana sam gledala MTV i neki spot sa Nikol Sherzinger... o da, ta žena je imala stomak iz moje mašte! Ponovo sam krenula da serfujem netom pa sam naletela na jedan ruski forum, a pošto ruski znam jaaaako dobro – zadržala sam se tamo jedno dva meseca. To je bio pravi izvor informacija o svemu što me je interesovalo. Realne devojke delile svoja iskustva o operacijama, postavljale slike tako da sam uskoro dobro znala šta me čeka i kod kog hirurga želim da se operišem.

Inače sam kukavica i jako neaktivna, ali sam rešila – ili sad ili... opet nekad posle. Al bolje je SAD. Uzela telefon, okrenula kliniku i rezervisala operaciju za 10 dana, jer je bio avgust pa nisu gužve po klinikama. Da ne pričam kakva je frka bila, jer sam trebala da idem u Moskvu, a to znači da mi trebaju: karte, smeštaj, prevoz po gradu... ma gomila stvari... i sve sama.

Došla sam dan pre operacije, upoznala sam se s hirurgom i njegovom asistentkinjom. Sa sobom sam imala več ranije urađene analize, tako da nisam imala problema da me odbiju zbog, recimo, loše krvne slike i sl. Posle pregleda konkretnih problema hirurg je zaključio: klasična abdominoplastika s formiranjem novog pupka bez ušivanja mišića i zatezanje grudi plus povećanje implantima MacGhan 270cc. (O gudima ovde ne pričam jer je odvojena priča). Malo (da ne kažem dosta) sam bila zabrinuta kako ću preživeti ovo sve, ali mi je hirurg rekao da ću preživeti bez problema... pa mislim kako da mu ne poverujem!

Dan operacije. Došla sam u sobu, raspoloženje je bilo ok, nisam se bojala uopšte tako da mi nije ni bila potrebna premedikacija (to je jedna divna tabletica posle koje pacijenti su srečni, pevaju ili slatko spavaju). Došao je anesteziolog. Lepo smo se ispričali (nisam nijednom čula da neko rekao za nekog anesteziologa da nije divan čovek). Onda je došao hirurg i iscrtao me flomasterom po stomaku i grudima... čak i strelice u kom pravcu šta treba da navlači. Jako duhovito! Pokušao sa me slika i umesto dugmića za slikanje uporno stiskao dugme OFF/ON. Izgleda genijalci nisu dobri baš u svemu! Operaciona sala. Jedan, dva... ćao.

Budim se u sobi i jako mi je hladno... toliko da čujem klacanje svojih zuba. Za jedno pola sata sam se zagrejala. Nisam osečala bilo koji bol, samo jako stezanje kompresionog rublja koji su mi navukli još u sali. Ovu noč sam jako loše spavala, leđa su mi utrnula i to me je mučilo užasto. Tražila sam tabletu za spavanje koju sam odmah ispovraćala... Eh, prva noć! Ali dobro nekako sam ipak odspavala. Ujutro sam sama otišla u WC (nemojte to raditi sami, jer se često pada u nesvest) previjena kao slovo «Z». Jela sam jako malo – prosto nije mi moglo da uđe. Spavala sam loše zbog leđa.

Treći dan. Vreme da bežim iz kliničke sobe, jer je cena jednog dana bila tolika da bolje da prečutim. Moram da kažem da sam sve vreme primala neke infuzije, te antibiotika, te glukoze... tako da mi je med. sestra spakovala sa sobom dva šprica: antibiotik i analgetik. Došla sam u hotel taksijem (jao kako sam gržala grudi da mi ne pootpadaju kada je taksista krenuo da obilazi gužvu po železničkom putu) i od tada je krenulo dosadno vreme oporavka i čekanja skidanja konaca pre nego što krenem kuči.

Deseti dan nakon operacije su mi skinuli konce i zalepili šavove sa papirnim tračicama, koje same otpadaju posle određenog vremena.

Jedanaesti dan. Otišla sam kuči. Put sam preživela ok iako mi je bila sramota jer nisam mogla da hodam ravno, već povijena napred kao neka 100-godišnjakinja. Ispravila sam se za mesec dana.

 Ovako mi izgledao stomak nakon 10 dana posle operacije.

Ovako mi izgleda stomak u odeći...

To je to... moguće da sam zaboravila na neke detalje, slobodno me pitajte na forumu u temi Abdominoplastika (zatezanje stomaka).
Rezultat moje operacije stomaka možete videti ovde.